Turista u svom gradu

Subota pre­podne. Mljackamo doručak, Bilja smišlja gde bismo, a ja merkam trosed. Hoćemo na “Beograd ispod Beograda”? Nikad nisam bio lju­bitelj šetnje posle klope. Rađe bih dremkao ispred TV-a ili kompa, ali kul, zvuči intere­santno, a i gre­hota lepog dana da se sedi unutra. Hajmo, toploader, 24–70, rez­ervne baterije, kar­tice, krpa, kuku­ruzni papirići, telefon. Jakna, prsluk? Ipak jakna, lagana…

U odlasku na dogov­oreni ran­devu zamišljao sam podzemne dvo­rane, memljive mag­a­cine, sobe i pred­soblja, aparaturu iz II svet­skog rata, poluis­tražene katakombe ispod Kale­meg­dana i Tajš­ma­j­dana. Nasuprot mojim očeki­van­jima, proveli smo divno popodne u nekom drugom Beogradu, mimo buke mod­ernih stan­darda. Pažljivo smo slušali o precima, istoriji, geografiji, tradi­ciji i humanosti koja je krasila Beograd i nje­gove stanovnike.

Zoran Lj. Nikolić — Nov­inar, istoričar, istraživač i pisac sa izraženim društvenim skilom

Vodič i domaćin ture, gospodin Zoran Nikolić je svaku novu priču započinjao sa “Dragi pri­jatelji…”. Iako pro­fe­sion­alno negujem for­malno izraža­vanje, pri­jatelje retko stavljam u kon­tekst. Pon­avl­ja­jući tu mantru i zas­me­java­jući grupu dogodovšti­nama velikana, polako nam je otvarao kapije zab­o­ravl­jenih ljud­skih vred­nosti. Nje­gova ljubav prema Beogradu i ljudima je velika, pa je i obraćanje sasvim prigodno. Kako su japanski tur­isti završili na Kolašinu, kakve su dame cen­jene pre jednog veka, gde je skončao Delaž kralja Alek­sandra i kada je Rimski bunar postao Romski prepričavali smo narednih dana sa posebnim žarom.

Na ušću Save i Dunava slušali smo priče o osva­jačima. Beograd je pre­grmeo 44 razaranja i preko 115 ratova.

Na završetku ture čekala nas je čaša dobrog vina i rezime u boem­skoj atmos­feri. Priče koje su se nizale tog popod­neva pamtićemo dugo, kao i veštinu nji­hovog nara­tora. Prišli smo da ga pohvalimo, dobi­jemo posvetu i pre­ne­semo poz­drave pri­jatelja:

- Znate, bilo ih je samo dvoje, ali vi ste ipak održali celu turu.
- Ne sećam se, ali moguće da je tako — bio je skroman naš domaćin.

Komentari

O autoru

Iako sam s početka veka imao želju da upišem studije primenjenih umetnosti, nastavio sam da se bavim računarima. Način da povežem dve ljubavi pronašao sam nešto kasnije, kroz digitalnu fotografiju. Srećom po mene, obe discipline se uče do penzije, međusobno dopunjavaju i stalna su inspiracija.

Kategorije

Poslednji članci

Autorsko pravo

Sadržaj sajta je autorsko delo koje ne može da se koristi bez odobrenja. Fotografije su visokog kvaliteta da biste uži­vali u njima bez ograničenja.