Ako vam se vaš portret ne dopada danas, arhivirajte ga i pogledajte za par godina.
Sretne me ta misao s vremena na vreme. Da li bi uopšte imao komentar? Na državu, društvo, politiku… Šta bi meni rekao? Bio je majstor i vredan za primer, voleo je šah i poštovao ljude. Ludom ne vredi pričati, pametnom i ne moraš — umeo je da kaže dok bih ja vijao pravdu unaokolo. Na kosmičke sile nije računao, samo na sebe i svojih deset prstiju. Na njega smo računali svi i još uvek merimo svet po njegovom ključu. Ali, svet više nije isto mesto.
Budimpešta je najraskošnija sa reke, noću. Ima i po danu divnih kadrova, ali pogled na Mađarski parlament sa Dunava je deo ture koju nikako ne treba zaobići. Obezbedite sebi mesto na palubi i komponujte uz prigodan valcer i priču sa brodskog ozvučenja. Ne čekajte pravi trenutak jer će vam promaći onaj prethodni.
Oko fotografije ima pripreme. Oprema mora da bude ispravna i na broju. To važi i za auto i fotografa. Koji je plan? Lokacija, troškovi, vremenska prognoza, upoznavanje sa temom i preporučenim tehnikama fotkanja. Ideš sam ili akcijaš sa nekim? Kada sklopiš kockice, ostaje ti da se zabaviš i napraviš dobre fotke.
Subota prepodne. Mljackamo doručak, Bilja smišlja gde bismo, a ja merkam trosed. Hoćemo na “Beograd ispod Beograda”? Nikad nisam bio ljubitelj šetnje posle klope. Rađe bih dremkao ispred TV‑a ili kompa, ali kul, zvuči interesantno, a i grehota lepog dana da se sedi unutra. Hajmo, toploader, 24–70, rezervne baterije, kartice, krpa, kukuruzni papirići, telefon. Jakna, prsluk? Ipak jakna, lagana…
Fotoreporter je bio slikovnica mog fotografskog putovanja u poslednjih 12 godina. Bilo je tu finih radova, par stotina fotkica raznih tema. Postao je solidna referenca i najdraži put u sećanja. S druge strane, imao je puno tehničkih nedostataka. Draga, ali zastarela verzija CMS‑a bez podrške, neoptimizovan prikaz na mobilnim uređajima, baza puna SPAM‑a bez mogućnosti filtriranja poželjnog od nepoželjnog, sve u svemu – bio je zreo za ribild, ali nije bilo lakog načina da se postojeći sistem nadogradi. Tek kad sam ga obrisao, shvatio sam da nemam jasnu ideju šta bih dalje. I koncept slikovnice nije podržavao ime bloga, sem u najširem smislu. Fotkice sam sačuvao, ali kostur više ne postoji.
Iako sam s početka veka imao želju da upišem studije primenjenih umetnosti, nastavio sam da se bavim računarima. Način da povežem dve ljubavi pronašao sam nešto kasnije, kroz digitalnu fotografiju. Srećom po mene, obe discipline se uče do penzije, međusobno dopunjavaju i stalna su inspiracija.
